O medu

Med i njegova vrednost

Najpoznatiji pčelinji proizvod je sigurno med, ali da li je i najlekovitiji proizvod pčela... pročitaćete to kasnije. Od davnina je čoveku poznato da pčele skupljaju i prave veoma ukusnu poslasticu kojoj su mnogi pripisivali čudotvorna dejstva. Med je u drevnoj medicini bio ono što je danas aspirin – najčešće korišćen lek. Još su ga stari Egipćani koristili za lečenje rana, a u Indiji za čuvanje tela od starenja. Pominje se često u starim papirusima iz 2600. do 2200. godine pre naše ere.
Korišćen je i kao univerzalno sredstvo za zaceljivanje rana, čireva i zapaljenja na koži. U vreme ratova kod starih Rimljana, Grka, Asiraca, Egipćana i Kineza , korišćen je kao antiseptik, ali i kasnije, kod Nemaca u prvom svetskom ratu. Hipokrat je savetovao mešavinu meda , vode i mleka za lečenje groznice.
Med predstavlja najdivniji proizvod koji nam je priroda podarila. On sadrži skoro sve sastojke koji grade ljudski organizam. Nektar koji se nalazi u cveću jeste osnovni izvor ugljenih hidrata koje zatim pčele prerađuju u fruktozu i glukozu, koje su osnovni činioci meda. Pčele proizvode med u svojim malim telima i daju nam divan prirodni eliksir koji uvek treba imati u domu i koristiti u ishrani.Najbolje je izbaciti iz upotrebe beli šećer i zameniti ga medom.Zdravlje Vam je tada zagarantovano.
Mnoštvo biljnih sastojaka u medu podstiču i jačaju naš imunološki sistem i čine nas otpornijim na bolesti. Med je bogat raznim vitaminima i mineralima koji su neophodni za održavanje dobrog zdravlja. Tu spadaju: gvožde, cink, kalcijum, fosfor, kalijum, bakar, magnezijum, mangan, hrom i selen. Pored toga sadrži aminokiseline neophodne za život. Sirovi med pun je i enzima. Oni su odgovorni za regeneraciju i zdravlje ćelija, apsorpciju hrane i sve biološke procese u našem telu.
Često je pitanje da li je normalno da se med kristališe? Odgovor je, da. PRAVI MED SE VREMENOM KRISTALIŠE I PO TOME SE RAZLIKUJE OD FALSIFIKATA!Kada se podigne kačičica umočena u tegli meda, med sa nje treba da curi u vidu neprekidne niti. Kada se zatvorena tegla sa medom prevrne, na vrhu tegle se formira vazdušni mehur i to nam govori da je med prirodan. Kada med koristimo za zaslađivanje toplih napitaka, kao sto je čaj, treba sačekati da se napitak prvo prohladi na temperaturu ispod 55 stepeni, da ne bi izgubio svoja lekovita svojstva.

Šta je med?

Med je sirupasta materija koju stvara digestivni sok iz želuca pčele usisavanjem nektara medonosnih biljaka, koji pčele skupljaju, dodajući specifične materije, transformišu i odlažu u ćelije saća da sazri.
Med se ustvari sastoji od oko 75% fruktoze i glukoze i oko 18% vode. Ostatak su dekstrin, belančevine, nešto vitamina B grupe, kao i Fe i Ca. Nema masti i holesterola. Med je slađi od šećera zbog sadržaja fruktoze , ali ima nešto nižu energetsku vrednost zbog sadržaja vode. Organizam ga lako asimiluje, brže nego šećer. 100 gr meda daje 288 kal.
U odnosu na šećer, potrošnja meda je kod nas 15 puta manja, svega 1,1kg po stanovniku godišnje. Sve vrste prirodnog meda su skoro bez ostatka pesticida jer su pčele veoma osetljive na pesticide i izbegavaju cvetove prskanih biljaka. Med inače pojačava delovanje pojedinih lekova.
Brojni savremeni istraživači su potvrdili da med ubija bakterije i da ima antiseptičko i dezinfekcijsko svojstvo.
Med sa polenom zbog svog vitaminskog sadržaja važnih aminokiselina, kao što su arginin, cistin, metionin, tiptofan, leucin, fenilalanin,izuzetno povoljno deluje na rad hormonalnih žlezda. Poseban efekat ima na održavanje elastičnosti krvnih sudova i važi za prirodni lek protiv ateroskleroze. Pomaže pri varenju hrane.
Matični mleč sadrži puno pantotenske kiseline koja utiče na zdravlje i podmlađivanje kože, rast kose, ćelijski metabolizam i rast dece.

Moguća lekovita svojstva

- Jačanje imuniteta organizma protiv bolesti pa i raka (antikancerogene materija - holini)
- Uništavanje bakterija i virusa (zaštita od infekcija)
- Dezinfekcija rana i povreda
- Povećanje fizičke i mentalne snage
- Ublažavanje bolova
- Ubrzavanje oporavka posle bolesti i velikih napora
- Ublažavanje asmatičnih napada
- Umirivanje gušobolje
- Smirivanje nerava i omogućavanje intenzivnog spavanja
- Ublažavanje dijareje

Med za lečenje oboljenja

- Med jača otkucaje srca i sprečava srčane udare
- Artritis leči u roku od nedelju dana
- Pomaže u lečenju zubobolje
- Produžava životni vek
- Prouzrokuje gubitak težine čak iako se konzumira visoko kalorična ishrana, jer ne dozvoljava da se masti akumuliraju
- Pomaže u lečenju kancera želuca i kostiju

 

Med se u narodnoj medicini preporučuje kao sredstvo protiv kašlja, opekotina, začepljenja nosa, zapaljenja sinusa, visoke temperature, lošeg mokrenja i nesanice. Lekari su u mnogim zemljama u razvoju rutinski mazali rane i povredjena mesta medom, kao dezinficijensom. Med, kada se jede deluje protiv štetnih bakterija u organima za varenje i pomaže suzbijanju dijareje, što takodje dokazuje da med ima antibiotsko dejstvo.
Najviše antibiotskih materija ima u lipovom medu, a najmanje u šumskom. Med koji sadrži veći procenat glukoze u odnosu na fruktozu ima jače izraženo antimikrobno dejstvo. Najviše vlastitih fitoncida (biljni antibiotici) u medu ima u periodu medobranja, kada je i najveća temperatura i najduža svetlost. Antimikrobno dejstvo meda je rezultat sekretornog rada pčela i zavisi od kombinacije fermenata i šećera. Ferment glukooksidaza, koji se nalazi u medu, oksidiše glukozu u vodonik peroksid uz istovremeno stvaranje i glukonske kiseline koja ima antimikrobno dejstvo.
Med pokazuje povoljno dejstvo protiv gastritisa, gorušice, čira na želucu i dr.

Prema uputstvu lekara med ne treba davati deci ispod jedne godine starosti, jer se sa polenom koji se u njemu nalazi, u dečiji organizam mogu uneti spore botulizma koje se u crevima množe i stvaraju ponekad smrtonosni otrov. Mada je pojava trovanja beba medom retka, ipak ga mnogi lekari smatraju rizičnim za pomenuti uzrast.
Deci posle navršene prve godine života slobodno davajte med.

Med pčelama služi kao rezerva hrane i one ga proizvode iz cvetnog nektara. Nektar je po svom sastavu, u prvom redu, rastvor šećera u vodi, zajedno sa manjim količinama mineralnih materija, enzima, vitamina, prirodnih boja i mirišljavih supstanci, koje se kasnije dati medu karakterističan miris, ukus i boju.
U zavisnosti od biljnih vrsta sa kojih je sakupljen nektar, med se može podeliti na monoflorni i poliflorni. Monoflornim se naziva onaj med gde su pčele skupljale nektar pretežno od jedne biljne vrste. U ove medove spadaju, bagremov, žalfijin, lipov, suncokretov.

Bagremov med na primer, je u našoj zemlji jedan od najcenjenijih vrsta a po svom kvalitetu je poznat i u svetu. Prijatnog je mirisa i ukusa, dok mu je boja, kada je čist, bledozelenskasta pa ide sve do bledožute zbog prisustva malog procenta livadskog meda.

Lipov med takođe spada u visokokvalitetni pčelinji proizvod, boje ćilibara do crvenkaste.

Suncokretov med je zlatno žute boje, slabog mirisa i oštrog ukusa. Nije naročito cenjen , najviše zbog toga sto se izuzetno lako kristalizuje, ali je jedan od najlekovitijih vrsta meda.Pogodan je za lečenje srčanih,stomačnih i mnogih drugih obolenja.

Poliflorni med je dobijen na taj način sto su pčele skupljale nektar sa više različitih biljnih vrsta. Takav med nosi naziv mesta odakle je sakupljen, cvetni, livadski, šumski, planinski itd.

Livadski med potiče od raznih trava koje u prvom redu pripadaju vrstama detelina. Ovakav med se, pored bagremovog, najčešće sreće kod nas u prodaji. Prijatnog je ukusa i mirisa, boja mu varira od svetložute do tamnocrvene, ali je uglavnom, crvenkasta. Naročito je cenjen med sa planinskih livada zbog svog specifičnog ukusa i mirisa. Pčele ga spravljaju iz nektara planinskog bilja.

U sastav meda ulazi veliki broj organskih kiselina, kao i neke neorganske kiseline. Najvažnije su : glukonska, tiaminska, maleinska i ćilibarna kiselina, a od neorganskih - fosforna i hlorovodonična.
Sadržaj mineralnih materija u medu varira zavisno od vrste meda, a najzastupljeniji minerali u medu su sledeći: silicijum, gvožđe, bakar, sumpor, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum i magnezijum. Količina vitamina u medu, takođe, varira od prirode meda, kao i od njegovog polenskog sadržaja. U medu se nalaze sledeći vitamini: B12,B6, vitamin C.

Istine i zablude o medu

Zablude:
- Med goji jer je sladak.
- Ako se med kristalizuje, to znači da je u njega dodat običan šećer.
- Dijabetičari ne smeju da koriste med.
- Svakodnevnom upotrebom meda može se dobiti šećerna bolest.
- Med sa lekovitim travama obezbeđuje dovoljno hranljivih materija.
- Samo nekoliko doza mešavine meda i bilja dovoljno je da se ispolje njihova lekovita svojstva.
- Ljudi koji su alergični na polen iz vazduha alergični su i na ovaj sastojak u medu.
Istine:
- Med topi salo jer sadrži proste šećere.
- Kristalizacija je prirodno svojstvo meda.
- Pacijenti sa šećernom bolešću mogu da koriste bagremov med, ali uz konsultaciju sa lekarom.
- Pravilnim konzumiranjem, med ne izaziva nuspojave i kontraindikacije.
- Med ne može da obezbedi optimalnu količinu hranljivih materija u slučaju nepravilne ishrane
- Lekovite mešavine potrebno je unositi u organizam redovno, tokom dužeg vremenskog perioda kako bi se ispoljilo njihovo dejstvo.
- Alergija na polen u vazduhu ne podrazumeva preosetljivost i na polen iz meda.

 

Da li je komercijalni, kupovni med med bolji od lokalnog? NIKAKO!!! Uvek kupujte med od pčelara koga lično poznajete i kome verujete.Ukoliko kupite med sa Pčelinjaka Tijana mi Vam garantujemo kvalitet kome ćete se uvek vraćati.

Prijatno Vam i živi bili.